Nema Jevreja u zemlji Kedar (današnja oblast jugoistočne Ukrajine i Krima - beleška prevodioca), ali tu su minim (apostati, otpadnici).

Rabi Petahija im je rekao: Zašto ne verujete rečima mudraca?

Oni su kazali: Zato što nas naši očevi nisu učili tim rečima.

Oni imaju i običaj da na šabatnje veče u mraku jedu šabatnji hleb i ostaju na jednom mestu ceo šabatnji dan i mole se samo iz Psalama.

Pošto im je rabi Petahija pročitao naše molitve i Birkat ha-Mazon (blagoslov posle jela) dopalo im se te su rekli: Nikada nismo čuli za Talmud.

On (rabi Petahija) je putovao iz Praga, koji je u zemlji Bohem (Bohemija - današnja oblast republike Češke - beleška prevodioca), u Poljsku i iz Poljske u ruski Kijev i na dug put u Rusiju. 
Putovao je šest dana sve dok nije stigao do reke Dnjepar, zatim je plovio rekom i došao u zemlju Kedar (prešao je reku Dnjepar kod današnjeg grada Dnjepropetrovsk i doplovio do današnjeg grada Rostov na Donu - prevodiočeva beleška).
  
Rabi Petahiji je trebalo 16 dana da proputuje zemlju Kedar.

Sibuv šel rabi Petahja / Putovanja rabi Petahije (12 stoleće)

Konstantinopolj je prestonica zemlje Javan, koja je Grčka, a presto cara Manuela se nalazi ovde...... Tamo živi oko dve tisuće Rabanita i oko petsto Karaita, svi na istoj strani grada, samo što nepremostiv zid stoji između Karaita i Rabanita, koji su veliki učenjaci. 

Dve parasange (istorijska iranska interantska jedinica udaljenosti uporedive sa evropskom ligom - (beleška prevodioca)) odatle je Aškelon, tačnije novi Aškelon, ...... Tamo živi dvesta rabanitskih Jevreja, njihovi poglavari su rabi Cemah, rabi Aharon i rabi Šelom. Ima i oko četrdeset Karaita i trista Kutima - Samarićana.

Odatle ima oko dva dana putovanja do velikog grada Damaska, koji je početak carstva Nuradinovog, kralja Togarma, zvanih Turci. ....... Tu ima oko tri tisuće rabanitskih Jevreja, oko dvesta Karaita i četristo Kutima; svi oni žive zajedno u miru, ali se međusobno ne venčavaju. 

Masaot šel rabi Binjamin / Putovanje rabi Benjamina iz Tudela (12 stoleće)

 
U Kairu ima približno osamsto glava jevrejske porodice, oko sto glava porodice Karaita i pedeset glava porodice Samarićana. 
Sigurno znate da Karaiti prihvataju pisanu Toru i Samarićani takođe prihvataju deo pisane Tore, ali su inače idolatri (srednjevekovni rabaniti su verovali da Samarićani obožavaju zlatnog goluba, pretpostavka zasnovana na pogrešnom rabinskom tumačenju Postanja 35: 4).

Karaiti takođe imaju svoje sinagoge.

Kralj je Judejcima, Karaitima i Samarićanima postavio poštovanog, dobrog i čuvenog jevrejskog nagida koji se zove rabi Šlomo ben rabi Josef.

Putovanje rabi Mešulama ben Menahema od Voltera (1481)

U Kairu ima sedamsto jevrejskih glava porodice. 
Pedesetoro od njih su Samarićani poznati i kao Kutim; sto pedeset su Karaiti a ostatak su Rabaniti.

Karaiti, kao što znate, ne veruju u reči učenjaka (rabina), ......., ali su veoma obučeni za sve dvadeset četiri knjige (Svetog Pisma) i na početku meseca slave prema neposrednom osmatranju. 
Karaiti iz Kaira ponekad slave Roš Hašana i Jom Kipur nekog drugog dana za razliku od Karaita u Jerusalimu - trenutno dve glave karaitske porodice stanuju ovde u Jerusalimu - i oni (Karaiti) kažu da ne postoji nikakav problem.
Svake godine (Karaiti) šalju nekog opunomoćenika u Jerusalim da osmatra zrelost Aviva, a ako (Karaiti) smatraju da je potrebno dodati prestupni mesec godini, tako i čine. 
Ako se desi, na primer, da Karaiti u Kairu odrede prestupnu godinu a Karaiti u Konstantinopolju je ne odrede, ne pripisuje im se greška zato što svako radi onako kako smatra da je prikladno.

Poste sedmog i desetog dana Ava. 

Praznik sedmica, kao što je dobro poznato, uvek se određuje prvim danom (nedelja). 
Kače lulav i (četiri) začina usred svojih sinagoga u koje svi gledaju i to im je dovoljno.

Na Šabat ne pale vatru u svojim kućama, nevažno da li je dan ili noć. U njihovim kućama nema vatre. 

Imaju takođe pet pravila za klanje kao i mi, iako se to ne pominje u Tori. Takođe ne kolju životinje neodgovarajućim nožem.   

Njihova podrozivost prema vinu pagana je veće od one kod Rabanita.

Karaiti strogo drže ritualnu čistotu i paze se svih vrsta nečistoće. 
Kad neko umire, (Karaiti) izlaze iz kuće nakon njegove smrti i iznajmljuju nekog siromašnog Rabanita da iznese preminulog iz kuće i sahrani ga, zato što ne dodiruju umrlog. 
Oni koji se onečiste dodirom sa umrlim, sa nečistom osobom ili ženom koja ima menstruaciju ili se porađa, moraju se oprati samo vodom, nisu u obavezi da se kupaju u mikvi. 

Video sam više tumačenja različitih autora, kao što je tumačenje Jafeta ben Ali ha-Levija (10. stoleće - preveo je Sveto Pismo na arapski i dodao ove komentare svom prevodu), koje se navodi u delima Abrahama ibn Ezre i tumačenjima rabi Arona ben Elijahu Kara (14. stoleće). 
Svakog dana obnavljaju tumačenja Tore i čak kažu da ako neki današnji učenjak otkrije da zakon koji su uspostavili naši preci odstupa od prostog značenja Svetog Pisma (p’šat), promena tog pravila se dopušta na osnovu njegovog zaključka; krivica nije na starom ili na novom (učenjaku).

Imaju sinagogu u Kairu i glavninu njihovih molitava sačinjavaju Psalmi i stihovi iz Svetog Pisma. 
Sasvim nedavno su počeli da čitaju Toru drugog dana (ponedeljkom) i petog dana (četvrtkom), što nisu radili u prošlosti. Imaju i sveštenike i Levite. 
Jedan bogati i poštovani Karaita iz Kaira, po imenu Cedaka, mi je rekao da je proverljivo u srodstvu s kraljem Davidom, mir mu, i obećali su mi da će mi pokazati knjigu sa njegovim rodoslovom, koja je zapečaćena od svedoka iz Davidovog naraštaja; ali nisam je video jer nisam imao dovoljno vremena.

Samarićani su najbogatiji od svih Jevreja u Kairu, gde rade kao vrhovni činovnici, rizničari i trgovački putnici. 
Među njima su i pojedinci koji imaju dvesta hiljada ili sto hiljada zlatnika; Karaiti su bogatiji od Rabanita. 
I među Rabanitima ima veoma bogatih ljudi, ali odlika Jevreja u muslimanskim zemljama je da se pretvaraju da su siromašni: pred muslimanima nose siromašnu i otrcanu odeću, pogrbljeni su, ne daju milostinju, ne pokazuju milost jedni drugima i ne ispoljavaju uzajamnu ljubav jedni prema drugima - svako se posvetio samo sopstvenoj koristi. 
U tom pogledu karaitska zajednica je bolja od rabanitske zajednice jer su Karaiti jedni drugima milostivi, oni (Karaiti) nisu u dodiru sa Rabanitima ^¹).

¹⁾ Odnosi između Rabanita i Karaita u Kairu su bili vrlo napeti (za razliku od drugih mesta), iako su verska pravila primoravala Karaite da koriste usluge Rabanita.

U Gazi danas ima sedamdeset glava rabanitske porodice i dve glave samarićanske porodice, ali tamo nisam video Karaite. 

Već je četiri godine otkako su Izraelovi sinovi izazvali rat sa svojim susedima (u zemlji Prestera Jovana - u Etiopiji), koji su oko njih i koji su pljačkali njihove teritorije i mrze ih, te su oni (sinovi Izraelovi) oplenili one koji ih mrze. 
Ti zakleti neprijatelji su zarobili nekoliko (Izraelaca) muškaraca i žena i prodali ih kao roblje u dalekoj naciji i iz te nacije dovedeni su u Kairo gde su ih kupili lokalni Jevreji. 
Video sam njih dvojicu u Kairu i bili su tamni, ali ne toliko tamni kao Kušiti (Etiopljani). 
Ne možemo reći da li su držali karaitski ili rabanitski zakon, jer sudeći po nekim njihovim običajima izgledalo kao da drže karaitski zakon zato što tokom Šabata u njihovim kućama nema vatre, ali sudeći po drugim običajima izgledalo je kao da drže rabanitski zakon. Tvrde da vode poreklo od Danovog plemena.  

U Jerusalimu se danas nalazi pet različitih hrišćanskih denominacija: Rimljani (Rimokatolici), Grci (Pravoslavlje), Jakobiti, Amalekiti (Jermeni) i Abisinci (Etiopljani), koji su došli sa teritorije Prester Jovan. 
Svaka od ovih crkava proglašava veru ostalih lažnom, baš kao što je običaj između Samarićana, Karaita i Rabanita.

Prvo pismo rabi Ovadije od Bertinoroa (kraj 15 veka)

U utorak 21 marhešvana 5282 godine (22 septembar 1521) ušao sam u zgradu koja je sagrađena na grobu Hošee ben Be’erije (Prorok Osija - 8. vek pre civilne ere), koja se nalazi na rubu jevrejskog groblja u Safedu. 
Učeni (muͨallim - na arapskom = učitelj) Karaita Cedaka iz Damaska sagradio je lepo ukrašenu zgradu na ovom grobu na kom su posetioci palili neprekidno goruću svetiljku pokazujući svoje poštovanje.  

U Damasku su čak pozajmljivali novac Mlecima, koji su plaćali mesečnu kamatu od dva odsto a u vremenima siromaštva čak i više. 
Neki od njih su zahtevali jemstvo, ali je bilo i onih od kojih je bilo moguće uzeti na zajam bez  jemstva. 
Ova stvar se tiče i Samarićana. 
Neki ljudi su poveravali iznos od najmanje osamnaest ili petnaest talenata u ruke Karaite mu'alim Cedake ili nekog drugog čoveka od poverenja; Mudar jasno vidi. (Kohelet 2:14)

Knjiga putovanja od rabi Mošea Basole (1521-1523)