Adis Ababa, 14. jun 1906 godine

G. Nisanu Davidoviču, karaitskom rabinu

Dragi rabi!  

Pukovnik Leontijev me je ovlastio da, za vreme svog drugog putovanja u Abisiniju, dostavim Vaše zanimljivo pismo etiopskim verskim vođama Vaših etiopskih suvernika, kao što ste ih adresirali.

Nisam siguran da li ću moći da odgovorim zadovoljavajuće na sva Vaša pitanja. 

Zbog mnogo razloga moram da prevedem Vaše pismo na jezik ge'ez, koji je sada jezik religije Izrailjaca i abisinskih hrišćana, ili na amharitski jezik koji je najrašireniji jezik u Etiopskom carstvu.
Jevrejska zajednica Etiopije je u današnje vreme veoma izolovana i Jevreji vrlo retko žive među hrišćanima, svako štiti svoju veru i nema progona (verskog).
Bilo je jako drugačije u vreme careva Tevdorosa i Johanisa koji su versku raznovrsnost prepoznali kao smetnju političkom ujedinjenju zemlje.
Treba reći da su od svih vera, Falaši poznati kao etiopski Izrailjci, bili najmanje proganjani.
Pre nego što budem imao priliku da dostavim Vaše pismo zvaničnim predstavnicima verskih zajednica Izrailjaca u formi koju će razumeti, želim da učinim veliku uslugu mom prijatelju g. Leontijevu, te ću vam dati neke informacije koje Vas mogu zanimati.
Istina je da su od svih ostataka drevnog jevrejskog naroda, Falaši poznati kao Kara, najbliži Karaitima.
Nakon pažljivog razmatranja nameravam da na osnovu znanja koje sam stekao odgovorim na neka od Vaših pitanja, koja možete poslati Vašim etiposkim suvernicima.

Poreklo Jevreja u Etiopiji

Drevna etiopska legenda povezuje carsku dinastiju sa kraljem Solomonom.
Meakeda, kraljica od Sabe, koja se pominje u Bibliji, je prema predanju imala sina sa kraljem Solomonom.
Taj sin, Menelik I, je vaspitavan u jevrejskoj veri na dvorovima Izraelovog kralja i pomazan za kralja Etiopije u Hramu u Jerusalimu.
Kad je stupio u kraljevstvo Aksum, u pratnji Azarje, sina prvosveštenika Cadoka, doneo je sa sobom kopiju Zakona, koju je stavio u aksumski hram.
Potomci Azarje koji su prihvatili hrišćanstvo sve do danas drže nadleštvo Nebrita, što znači poglavar aksumske crkve.
Menelika I i Azarju je pratila svita Izrailjaca, uključjući poznavaoce Mošeovog Zakona koji su postavljeni za sudije u raznim etiopskim provincijama.
Istorijski je dokazano da su izrailjske naseobine veoma stare, najverovatnije iz vremena osvajanja jevrejskog kraljevstva od strane Tita, i da je najveći deo Etiopije, naročito viši slojevi društva, ispovedao jevrejsku veru sve do dolaska hrišćanstva.
Hrišćanstvo u Etiopiji se razlikuje od ostalih hrišćanskih sekti po tome što praktikuju stvari koje drugi hrišćani odbacuju.
Na primer: obrezanje, držanje subotnjeg Šabata, takođe hrišćani se pridržavaju pravila za meso kao i Vaši suvernici.
Kada je hrišćanstvo počelo da prodire u Etiopiju, naišlo je na veliki otpor od nekih poznavaoca jevrejske vere, i može se pretpostaviti da je od tog trenutka potrebno prepoznati početak odvajanja Falaša.
Falaši veruju u legendu o etiopskoj kraljici Sabe, koja tvrdi da je kraljica od Sabe putovala na veoma velikoj i lepoj beloj kamili i da su je pratili Hiramova kći i kralj Tira (videti Psalam 45), a putovanje kraljice od Sabe je bilo pod njegovom zaštitom.

Falaši

Na osnovu dostupnih informacija, nije moguće podneti detaljan izveštaj o istoriji Falaša.
Može se pretpostaviti da su nakon tvrdoglave borbe protiv prodora hrišćanstva izgradili sopstveno kraljevstvo, čija je prestonica bio Simien, i koje je uprkos mnogim promenama dugo opstajalo.
Bilo je i trenutaka kada je jevrejski otpor bio toliko jak da je mogao svrći Solomonovu dinastiju.
Jedna kraljica iz Semiena, koja se zvala Ester, je proterala sve prinčeve kraljevske porodice, osim jednog, kom je bilo dozvoljeno da se sakrije u Ševi (etiopska pokrajina).
Ovo jačanje judaizma nije potrajalo zadugo, nakon dva ili tri veka kraljevstvo je potpalo pod vlast hrišćanske porodice iz klana Zage i Solomonova dinastija je ponovo povratila moć.
Kraljevstvo Falaša je preživelo, ali je postalo vazalsko i moralo je plaćati poreze.
Priča se da se falaški kralj uvek zvao Gideon a kraljica Judita.
Falaški kraljevi su stalno bili u ratu sa hrišćanskim etiopskim prinčevima.

Sadašnja situacija

Progoni od strane careva Tevodrosa i Johanisa umnogome su smanjili broj Falaša, i teško je proceniti veličinu zajednice.
Još ima mesta gde su skriveni, a te oblasti na abisinskom jeziku zovu Hagara Maskai.  
Tri od ovih oblasti se nalaze u Dafatša Kidana-Mariam, Abara-Giorgis i Aba Ivostativos.
Najveće zajednice smeštene su u severnim pokrajinama Abisinija, Cahada, Volk, Dambija i Kvara. 
U Ševi ima samo nekoliko radnika i carskih činovnika.
Francuski učenjak  J. Halevi je istraživao ova plemena i čak je objavio zbirku njihovih molitava.
Mnogi od njih govore posebnim dijalektom, sličnim arapskom, ali većina njih razume amharitski.
Prema informaciji koju sam dobio, njihov vrhovni duhovni vođa ima svoje nadleštvo u Cahadi, Severna Etiopija (Tugra).  

Odgovori na pitanja

Dodao sam odgovore na većinu Vaših pitanja:
 
1) Etiopski Izrailjci sebe zovu Karan. Reč Falaš znači iseljenici ili izgnanici.  

2) Nemaju predstavu o tome koliko se razlikuju od drugih Jevreja  

3) i 4) Oni se predstavljaju, kao što je gore pomenuto, kao potomci Izrailjaca.

5) Ne slede ništa pored Mojsijevog Zakona.

6) i 7) Moguće je da strani Jevreji žive negde u Abisiniji, ali ja ih ne znam, i trenutno između njih i Falaša nema veze. 

8) Falaši se podvrgavaju obrezanju i slave Pesah kao podsetnik na Izlazak iz Egipta i drže subotnje Šabate.

9) Nemam dovoljno informacija o Prazniku sedmica.

10) Ispod svog odela nose lanenu košulju sa plavom trakom. Kažu mi da to obeležava sećanje na prelazak Crvenog mora. Ta košulja nema rese. 

11)  

12) Njihova era se određuje od stvaranja sveta, ali izgleda da se to čini na poseban etiopski način.

13) Slede Mojsijev Zakon, opšte uzev Bibliju. Koriste istu Bibliju kao i etiopski hrišćani. Biblija je na ge'ez jeziku, koji je jezik vere. Biblija im nije na hebrejskom i ne razumeju taj jezik. 

14) Pored Biblije imaju molitve na svom maternjem jeziku. Njihovi učenjaci se zovu rabi ili rabini. 

15) Mole se u sinagogama, koje zovu mekurab. Kao i ostali Etiopljani Solomon Hram zovu Bieta Makdaš.

16) Imaju koene i Levite (levavian). Njihov vrhovni sveštenik Lika Kahanat živi u Cagari. 

17) Drže sve biblijske postove, uzdržanje, ritualnu čistotu, žrtve, itd.

18)  

19) Nemaju knjige pisane na hebrejskom, kao što pomenuh, sve njihove svete knjige su pisane na ge'ez jeziku. Dodao bih da se između njih i hrišćana rasprave oko biblijskog teksta nikad ne izbegavaju. I u predanju Falaša i hrišćana imaju staru (apokrifnu) knjigu - Knjigu o Enohu. 

20) Koriste slova ge'ez jezika.  

21) Etiopski Jevreji se izdržavaju većma ručnim radom - rade kao drvodelje, zidari, grnčari, itd.

U nekim pokrajinama postoje verske zajednice muškaraca i žena koji žive u manastirima (odvojeno).
Abisinski narod tvrdi da se određenih dana oba pola sastaju i u mraku imaju seksualne odnose.
Nisam našao ozbiljan dokaz za ovu tvrdnju. 

Decu obrazuju rabini.

Treba dodati da etiopski Jevreji ne znaju za Talmud, Mišnu, Targume ili Kabalu.
Njihova vera se zasniva samo na knjizi, koju Vi označavate kao Torat Moše.  
U iščekivanju nečeg boljeg, evo informacija koje sam primio od abisinskih mudraca.
Ove informacije sam dao g. Leontijevu, međutim, ova tema je toliko zanimljiva da me nagoni da pribavim još informacija i biće mi zadovoljstvo da Vam dostavim rezultate mog istraživanja.

G. rabi, primite moje puno poštovanje

S. Mondon Vedailhaj